KRITIKE

Pariz je uvek bio velika pozornica igračkih stilova, kreacija, hrabrih eksperimenata i koreografskih pomaka. Iz njega se obično iskra novih ideja širila Evropom i svetom. U vreme kada je Milorad Mišković kročio u taj grad iz njegovih beogradskih, mladalačkih snova, nakon završetka Drugog svetskog rata, u Parizu je bila koncentrisana ogromna umetnička energija. Mladi stavraoci, napokon slobodni, goreli su od želje da se iskažu na svim umetničkim poljima, tako da je i umetnost igre, ne čekajući da vreme prođe, u tom trenutku zaposela svoj kreativni prostor. Mladi baletski igrači okupljaju se oko, tada veoma popularnog baletskog para igrača i koreografa Žanin Šara i Rolana Petija u trupi »Ballets des Champs Elysées«. Oboje su bili dvadesetdvogodišnjaci čiju je ranu karijeru inspirisala i vodila Iren Lidova, organizujući sa mladim baletskim parom nekoliko solističkih koncerata, čak i u vreme nemačke okupacije Pariza. Bili su neposredni naslednici neoklasičnog Lifarovog stila, budući da su bili njegovi učenici i igrači. Otvorili su vrata novom pokretu u igri, koji je potom sledila cela jedna generacija mladih igrača i koreografa. Trupi se pridružuju i “igrači slobodnog duha” (kako su ih tada nazivali), koji su napuštali Parisku operu, gde je suvereno vladao oficijelni lifarovski repertoar, da bi u trupi kod Rolana Petija mogli da ostvare svoje avangardne, moderne ideje. Kreativni nukleus te trupe, koja je ostvarila neverovatno bogatstvo koreografija, bili su Rene-Zizi Žanmer, Iren Skorik, Eteri Pagava, Žan Babile, Nina Virubova, Vladimir Skuratov, Kolet Maršan, Natali Filipar, Elen Sadovska, Solanž Švarc... Kao suosnivači te mlade kompanije pridružuju se i libretista, pisac i nekada sekretar Djagiljeva Boris Kohno i francuski slikar i dizajner Kristijan Berar.
Žan Kokto, filozof, pesnik, pisac dramskih dela i slikar, nudi trupi svoja libreta i nove ideje, Kristijan Dior - kostime. U takvu kompaniju 1946. godine dolazi iz Beograda Milorad Mišković. Kratko boravi u njoj, odlazi ubrzo u London, u “Original Ballets Russes du Colonel de Bazil”, zatim u “International Balet Mona Inglesby”, da bi se posle toga vratio u Francusku u “Grand Ballet de Monte Carlo Marquis de Cuevas”. Mišković će se vrlo brzo vratiti i Rolanu Petiju, i u njegovoj trupi, kao mlad umetnik, ostvariti neke od mladalačkih igračkih bisera u svojoj karijeri.

Kao po nekom pravilu, veliki umetnici su ljubimci i publike i kritike. Oni otiskuju vreme u kome deluju, svojom igrom postavljaju umetničke kriterijume, nove parametre, novu estetiku. U svojim napisima u dnevnim novinama, periodici i stručnim časopisima kritika uredno prati ovu umetničku energiju i ekspanziju novih igrača i koreografa tih pedesetih godina. Ma gde da se pojavio, sam ili sa trupom, Miškovićeva vrtoglava i uspešna karijera je pod budnim okom kritike i novinara. Takoreći sve do jedne afirmativne, te kritike potvrđuju veličinu njegove umetnosti i određuju mesto koje mu pripada u istoriji francuskog baleta u drugoj polovini XX veka. U obilju pisanog materijala o Miškovićevoj umetnosti nižu se opisi i epiteti: igrač kristalno čiste klasične tehnike, ekspresivan, urođeno otmen, prefinjeno elegantan, igrač retke klase, telesne aristokracije, božanske plastike, telo u kome stanuje duša, igrač fizičke lepote, elegantnih linija, noble igrač, prefinjen, izražajan, sigurne tehnike, jedan od najvećih igrača toga vremena, direktni naslednik Nižinskog i Lifara… itd.

Marija Janković

Mišković je jedan od glavnih danseur noble Evrope. Ima sve: liniju, lepotu, savršenu tehniku i elegantno ponašanje. („The Times“)

...U živoj suprotnosti s tom slikom, podsećanje na Fauna pokazalo nam je da je Mišković neposredni naslednik Nižinskog i Lifara... („Ouest-France“, Mai Musical de Nantes, juni 1960)

Miškovićev povratak je zaista blistav. Bilo je neminovno da doživi trijumf u pas de deux, koji je odigrao s uzvišenošću, majstorstvom i vazdušastim uzletom, što mu je donelo beskrajne
ovacije... (E.Vuillermoz, „Paris-Presse“, juni 1959).

...Oblik i plastična lepota. Da li je ikad bilo bolje ilustracije od one koju je dao Milorad Mišković? Lepota boga, skulpturalna lepota savršenstva antičke Grčke udružile su se s najizuzetnijim talentom. (Claude de Breuilh, „Art et Danse“)

...Milorad Mišković:njegova savršena tehnika ne teži prikazivanju. Njegov cilj je dostizanje čistote stila... bio je veličanstveni trenutak večeri. („Dernière Heure“, Brisel, 27. januar 1966)

On je odličan partner, velike plastične lepote, snažan ali ne atletski, skladnih pokreta i sigurne tehnike...(Nicole Hirsch, „France-Soir“)

Milorad Mišković je jedan od najboljih igrača našeg vremena i doprinosi s ljubavlju, u doba  kad je balet  suviše često izlizan zahvaljujući onima koji bi trebalo da mu služe,  vraćanju  pravog mesta Igri. (Jean Coquelle, „Toute la Danse“)

Miloradu Miškoviću bogovi su dali lice dostojno Mikelanđela, klasičnu čistotu i izraz, prirodnu plemenitost praćenu tananom inteligencijom kojom zrači svaki  njegov pokret i dopušta već, u očekivanju da vidimo još više, da bude krunisan kao čistokrvni princ na dvoru njenog veličanstva Terpsihore. (Marie-A.Levinson, „Opéra“)

... Milorad Mišković u ulozi Karla Marksa... Jedan od najvećih igrača našeg vremena... neverovatan temperament, iskričav uključujuću izuzetnu veštinu. On je Majstor igre. („Politiken“, Kopenhagen)

Popodne jednog Fauna – Milorad Mišković, koji neobično liči na Nižinskog, bio je divan i nadljudski Faun, lenjiva životinja puna senzualnosti („Daily Herald“)

 . .. Mišković je jedan od najupečatljivih otmenih igrača naših dana: držanje, elegancija, tehnika, veština, siguran i pažljiv partner, sve to daje dostojanstvo i ljupkost mnogim baletskim predstavama. (Peter Williams, „Dance and Dancers“, London)

. ..Zavodljiv fizički izgled i lepo lice, uz stil i eleganciju koja zrači,dobar glumac i
odličan  partner. (Cyril W.Beaumont, „Sunday Times“)

  ...Prometej... Mišković izvanredno uzvišeno tumači  sve čemu smo do danas aplaudirali. Oličava legendarnog heroja sa snagom od koje publika uzdrhti. („El ideal Gallico“, Dablin)

  ...Prometej... Mišković je obema rukama zgrabio potencijal tog baleta i od njega stvorio
izvanredno uzbudljiv scenski doživljaj. Nikad ga nisam video da bolje igra... Celokupno  ostvarenje izvedeno je maestralno... Patetika završne slike posebno je za pamćenje. Poezija koreografskih ideja mogla bi dati najveću otmenost umetnosti baleta svuda u svetu... („Dance and Dancers“, London)

... Mišković izražava uzbudljivi duh te trupe... Vizuelni utisak je upečatljiv i maštovit, dramski element snažan... tehnika divna u svojoj lakoći... („The Times“, London)

...Jedan od najvećih igrača na svetu danas, Milorad Mišković našao je potpuno prirodno svoje mesto u ulozi Karla Marksa i varijaciji u baletu Jeux classique, koje igra s otmenošću i snagom. („Dangens Nyheter“, Stockholm, septembar 1965)

...Milorad Mišković oscilira između Erika Bruna i Nurejeva – šta biste  još mogli  da tražite...(„Svenska Dagbladet“, Štokholm)

Milorad Mišković,   ... divnog izgleda, ima scenski autoritet klase Erika Bruna. Publika je na prvoj večeri odmah izrazila svoju toplu i oduševljenu saglasnost. (B.T.,Kopenhagen)

......Retke elegancije i otmenosti, jasan i lep u kostimu boje noći, Mišković je pokazao snagu osećanja koja potresa gledaoca... Hteo bih da stavim naglasak na Miškovića, njegovu snagu, njegovu istinu, ukrašene onom tako retkom odmerenošću, smislom za sklad i za meru, koji nedostaju mnogim igračima, a Mišković to ima. (Antoine Goléa, „Carrefour“, postavka Žizele u Minhenskoj operi, januar 1959)

..... Mišković, čiji su značaj i dramska snaga opčinjavajući. Eto igrača koji istovremeno može biti vatreni i romantični Romeo i Prometej, grub i tragičan kao sudbina... Snažno delo i bez stida, koje ponekad dostiže nekakav sveti delirijum... (Jean Laurent, „Dimanche-matin“)

..Otmen igrač, prave elegancije linija, s aurom poezije. Sušta suprotnost onim sportskim
igračima koji traže efekat po svaku cenu i rekord. Kod njega lepota tumačenja uvek nadjača
tehnički podvig. U svim njegovim pokretima ima nekog uživanja koje prikriva napor. Gest je ljubak, opušten, lak. Lako nas zavodi izrazom, ne samo lica, već celog tela. („Dimanche variétés“, U pozorištu Šajo, Resital s Alisjom Markovom.)

.....Mišković nam je otkrio snažnu poetsku i mušku prirodu. Shvatljivo je što  je  s tim licem dostojnim slikara renesanse , atletskim telom  oličavao na sceni legendarne heroje. Njegovo tumačenje u slobodnijiem stilu baleta “Popodne jednog fauna“ pružilo nam je skulpturalne poze čudesne lepote, pune iznenađujuće snage. („Asaki“, Tokyo)

…....Milorad Mišković je zaista blistav. Potpuno vlada tehnikom, koja je iznenađujuće
precizna. I najmanja poza, najmanji gest dostižu savršenstvo. Njegove arabeske i batiranja pravo su uživanje za oči. („Abendzeitung“, München)

.... Ličnost koja zrači, muzička osećajnost, tehnički podvizi ovog velikog igrača preobrazili su atmosferu baleta. (Antoine Livio, „La Tribune de Lauzanne“, decembar 1964)

Veliki umetnik bez premca, svrstava se u one tako retke ličnosti za primer koje se teško povinuju kompromisima, površnoj reklami i scenskoj prosečnosti. (J.F: Koenig, „La Danse contemporaine“, Fayard)

....Milorad Mišković (Jugoslavija, 1928), Jugosloven međunarodnog ugleda. Njegova plemenita pojava, dramatična gluma, njegov izuzetan tehnički kvalitet i privlačnost romantičnog igrača čine Miškovića jednim od najboljih baletskih umetnika njegove generacije.
(„Dicionnaire de Danse“, par Jacques Baril, 1964, Microcosme/Ed. du Seuil)

... Milorad Mišković daruje svoje tragično zračenje i lepotu svojih poza ulozi Žana-Orfeja u baletu Alerte Puits 21(„Dance and Dancers“, London, février 1965)

Jedan od najvećih igrača našeg vremena, Milorad Mišković u glavnoj ulozi. Obeležja Milorada Miškovića su opčinjavajući temperament, svetlucav, koji  uz očiglednu dramsku veštinu daje izoštrenu veličinu likovima koje tumači, širinu koja doseže beskrajnu udaljenost, koja transcendira  plastično sarštenstvo, to je Majstorstvo (Viggo Kjaer Petersen, “Politiken“, Kopenhagen, 21. sept. 1965, posle premijere baleta Jenny von Westaphalen, Mišković je igrao  Karla Marksa).

… Kao gost Milorad Mišković je tumačio neodoljivog Huana od Carise. Od prvog koraka na sceni Mišković ne ostavlja u sumnji činjenicu da je pred nama igrač internacionalne reputacije. Siguran, samouveren, nemaran u podržavanju partnerki on dominira pozornicom sugerirajući utisak da su ostale ličnosti slabije osvetljene. (Dragutin Gostuški, Huan od Carise, “Borba”, 21.11.1966)

… Kao što Masneova muzika donosi prefinjenu stilizaciju španskog folklora, tako je i Mišković pružio priliku svojim partnerkama Lidiji Pilipenko, Višnji Đorđević i Dušici Tomić da odigraju svoje numere u klasičnom baletskom stilu sa jedva naznačenim prizvukom originalnih španskih igara. Sebi je Mišković oblikovao ulogu ne heroja nego otmenog i dostojanstvenog dvorskog čoveka. Izveo ju je kako u svojim varijacijama tako i u spregu sa svojim damama, elegantno u stavovima i lako u pokretima. (Stana Đurić-Klajn, Baletska premijera u Narodnom pozorištu, Klasika u stilu španskih igara, Sid Žila Masnea-koreografska inspiracija Milorada Miškovića, “Politika”, 11.nov.1971)

…Ovaj igrač čija izuzetna lepota bi mogla biti ugravirana u steli neke žive statue, sada vlada takvom inteligencijom pokreta, takvim unutrašnjim senzibilitetom, takvim prevazilaženjem sopstvenog tela, da nas sam pogled na njega uzdiže u visine, a samo njegovo postojanje – oplemenjuje. Videti Miškovića kako igra – znači ukrasti Deo Božanskog. (Edmée Santy, «Le Provençal«, Marseille, mars 1965)

…On je igrao sa jednim dematerijalizovanim, eterastim i neuhvatljivim prvidom. I taj treperavi prizrak jednog fluida, koji je on uspeo da, ako se tako može reći,, materijalizuje i učini stalno prisutnim u igri sa Žizelom, predstavlja nešto što ide u naše najveće doživljaje u oblasti baletske umetnosti. ( Branko Dragutinović, «Politika», Gostovanje Milorada Miškovića,7. novembar 1966)

                                       ......................................................
Milorad Mišković...
Za sve koji su doživeli ovo razdoblje igre, to ime zvuči kao magična harmonija u sećanju...
Milorad Mišković
plemeniti i očaravajući princ u plavokosom sjaju, tumači klasični repertoar.
Takođe
nosilac vatre... baklje...
skida veo... otkriva... publici plamen... „višu svetlost“...
svetlost drugog sveta... „drugu svetlost“ u Prometeju...
izazivajući u gledaocima uznemirujuću jezu, pokrećući im u dnu duše ko zna
kakva predosećanja viših oblasti... skrivenih oku koje vidi spoljašnost stvari.
Milorad Mišković
čije svako ostvarenje... prevazilazi čin „igrača“... igre... pretvara
podvig mišića igrača... u čin meditacije... prenošenje neizrecivog... uvodeći
u krug „surove potrebe“ osvežavajući talas vrhova.
Milorad Mišković
glasnik božanskog u umetnosti. (Pierre Rhallys, libretista i pisac).

...Mišković je jedan od vrlo retkih danseur noble  u svetu u velikoj tradiciji klsičnog baleta, sa slovenskim nadahnućem i njegovom čistom školom. Njegova ličnost i snažna individualnost, međutim, skreću ga sa tradicionalnog puta. Njegova prva vokacija – ona koja ga je načinila mladim čudom od glumca – dala mu je mogućnost da obogati svoju umetnost i da je još više upotpuni. Stvarajući svoje  likove na veoma  svojstven način, Mišković je postavio sebi cilj. Prilagođavajući se svim stilovima, ostao je pre svega nadahnuti umetnik. A to nadahnuće je pravi izvor njegove umetnosti, a njegovo istraživanje sklada izdvaja ga kao posebnog i jedinstvenog u umetnosti baleta. (Iren Lidova)

Balet 57... ozbiljno ostvarenje... Intelignetna režija, odličan ukus i nešto što se izražava
avangardnim stilom. Quatour,Prometej, L’Echelle su izuzetni baleti... („Dance News“, Njujork)

Trupa koja odražava takvo umetničko jedinstvo prikazuje niz originalnih baleta s tako
istančanim ukusom... („The Times“, London)

... „Ballets des Etoiles de Paris“... mala, mlada trupa od osam članova, okupljena oko jugoslovenskog igrača Milorada Miškovića i pod umetničkim upravljanjem Iren Lidove, koja je tako mnogo učinila da bi lansirala  mladog Rolana Petija, Žanin Šara i druge. To je ogromno simpatična trupa, veoma uvežbana i ujednačena, promenljiva i puna odušveljenja koje se prenosi na publiku. Ispravno i mudro zahvljajući svom obimu, trupa prikazuje nova dela umesto konzervisanih klasika. Ipak je trebalo naći i koreografa da bi igračima dao širinu i sopstveni pečat. (Arnold L. Haskell, „The Tablet“, London, 28. jun 1958, Critics Columns)

....Inteligenta predstava ponuđena je noćas u Teatro di Via Manzoni.
Ljubitelji klasičnog baleta mogli su da se  dive virtuoznosti mladih, kao i  velikim igračima trupe“Ballets 1958 de  Paris“.  Milorad Mišković, animator i stvaralac, uspeo je da, sa svojim drugovima  mnogobrojnu publiku dovede do delirijuma aplauza i oduševljenja kakvo već mnogo godina nismo videli u Milanu. („Il Giorno“, Milano, 15. april 1958).

...L’ Echelle... najbolji i najbolje tumačen od svih baleta koji su viđeni u Londonu  poslednjih nekoliko godina... Kvalitet tumačenja je na visini pozorišta u Moskvi. (Nigel Gosling, „The Observer“, London)

Veliki događaj prošle noći bila je prva pojava trupe “Ballet Miskovitch“ pred prepunom salom i oduševljenom publikom... Četiri baleta na programu bili su odigrani u umetničkoj atmosferi visokog nivoa... Veče za pamćenje... („Critica“, Buednos Aires)

...Trupa Milorada Miškovića i Iren Lidove danas je jedna od najboljih koje se mogu videti: po ugledu umetnika, dragocenoj ujednačenosti talenata, koheziji ansambla koji odiše najlepšim duhom, živim poletom koji dolazi od animatora – sve stvari koje su joj u Parizu i u inostranstvu obezbedile uspeh u stalnom usponu. („Spectacles d’Alger“, Alžir)

Milorad Mišković je Jugosloven, što znači-rođeni igrač. Na taj raskošni prirodni kvalitet dodao stil i eleganciju koje je stekao od velikih majstora « Ruskih Baleta » u Parizu. Desilo se da je 1948 godine imao ogromnu sreću u Baletu Markiza de Kuevasa, preuzevši uloge koje su igrali Skibin i Eglevski u baletima Romeo i JulijaŽizela. Milorad Mišković je utopio snagu u eleganciju, tako redak i neophodan kvalitet kod igrača. On je atleta romantičnog temperamenta”(Arnold L. Haskell, “The Tablet”, London, 28. jun 1958. Ballets des Etoiles de Paris )

Balet 57... ozbiljno ostvarenje... Intelignetna režija, odličan ukus i nešto što se izražava
avangardnim stilom. Quatour,Prometej, L’Echelle su izuzetni baleti... („Dance News“, Njujork)

Trupa koja odražava takvo umetničko jedinstvo prikazuje niz originalnih baleta s tako
istančanim ukusom... („The Times“, London)

... Señor de Mañara Džeka Kartera uzdigao je do pobede Milorad Mišković sa svojom odličnom trupom...Isti Mišković, u stalnom napretku, sve čistijim, uzdržanijim stilom odigrao je jedan klasičan pas de deux s takvom ironijom, lakoćom, tananošću... („Carrefour“, Pariz)

Vrhunski estetizam, elegancija, prefinjenost su specifična svojstva trupe „Ballets 1957  de Paris“(„Corriere di Liguria“, Đenova)

...:Ballets 1957“... svi imaju izuzetan talenat, snažan temparament... Imaju i neuobičajenu
radost i mladost, uz nepokolebljivu tehniku... (Festival u Pasau, Nemačka)

... Scenario u savršenom, čudesnom skladu s određenim i nepokolebljivim ciljem pokazuje kako se u lepoti i jednostavnosti rešavaju problemi modernog baleta. Autentično... To je „Ballets des Etoiles de Paris“(“Il Piccolo“, Roma, 20. marta 1958)

....Inteligenta predstava ponuđena je noćas u Teatro di Via Manzoni.
Ljubitelji klasičnog baleta mogli su da se  dive virtuoznosti mladih, kao i  velikim igračima trupe“Ballets 1958 de  Paris“.  Milorad Mišković, animator i stvaralac, uspeo je da, sa svojim drugovima  mnogobrojnu publiku dovede do delirijuma aplauza i oduševljenja kakvo već mnogo godina nismo videli u Milanu. („Il Giorno“, Milano, 15. april 1958).

Estetski sklad, ujednačena preciznost... Prvorazredni igrači, prvoklasan repertoar...
(„El Pais“, Urugvaj)

Veliki događaj prošle noći bila je prva pojava trupe “Ballet Miskovitch“ pred prepunom salom i oduševljenom publikom... Četiri baleta na programu bili su odigrani u umetničkoj atmosferi visokog nivoa... Veče za pamćenje... („Critica“, Buednos Aires)

...Trupa Milorada Miškovića i Iren Lidove danas je jedna od najboljih koje se mogu videti: po ugledu umetnika, dragocenoj ujednačenosti talenata, koheziji ansambla koji odiše najlepšim duhom, živim poletom koji dolazi od animatora – sve stvari koje su joj u Parizu i u inostranstvu obezbedile uspeh u stalnom usponu. („Spectacles d’Alger“, Alžir)

… Les Ballets de Paris“ poseduje sve kvalitete koji ga nameću kao jednu od najznačajnih trupa savremenog baleta... („Popolo Italiano“, Rim)

.. L’Echelle je jedno od najupečatljivijih ostvarenja ovog vremena... („Dancing Times“, Mančester)

Milorad Mišković kako sedi sa tužnim pogledomMiskovic se klanja
Milorad Mišković leži zamišljen sa podignutim nogama