Rekli su o Miloradu Miškoviću

SERŽ LIFAR

Prvi  igrač i profesor u Pariskoj operi,
koreograf  i  istoričar baleta

Dobar igrač treba da je mlad i da ima skladnu telesnu građu i gipke mišiće; elegantno držanje; muzikalnost i osećanje za ritam i melodiju; precizno akcentiranje; balanse; stil; tačnost u hodu i skoku i, najzad, sceničnost, glavno svojstvo pravog umetnika koje mu daje mogućnost da uđe u Hram magijske religije - Hram Terpsihore - da bi se našao među elitnim igračima. Mladi Mišković ima sva ta svojstva... Sreo sam ga prvi put u Parizu 1946. i uobličio sam za njega novi i živi lik Romea na muziku Čajkovskog, u baletu koji sam postavio nekoliko godina ranije. Od tada su prošle godine. Energija, zaljubljenička strast, preobražavanje, nemilosrdni baletski štap za vežbanje, oslobodili su i učvrstili Miškovićevu mišićnu tehniku. Istovremeno je stekao vazdušastu lakoću, zahvaljujući kojoj mu je apstraktni jezik akademske igre omogućio da opeva strasti, iznese dramske slike i svojim prisustvom izazove poetsko zračenje.
Igrač, koji ima svojstva nalik Miškovićevim, slavljenjem svog tela, svojih misli i duha moći će da uzleti u daljine metafizičkog uzbuđenja, postojanja Lepote koju nam nudi uzvišena, magična i živa Igra!




ALISIJA MARKOVA

Engleska primaballerina assoluta, koreograf,
direktor i profesor baleta


Godine 1954. tražila sam novog partnera za svoju evropsku i američku turneju. Tražila sam igrača posvećenog baletu. Talentovanog, inteligentnog umetnika, koji se kreće ljupko i otmeno. Osobu koja će sa mnom podeliti putovanje i težak rad, s dobrom voljom kao i s radošću i zadovoljstvom posle uspešnih predstava. Imala sam veliku sreću jer sam u Miloradu Miškoviću našla idealnog partnera.








MORIS BEŽAR

Francuski igrač i koreograf,
direktor baletskih kompanija


Milorad Mišković, romantični igrač i savremeni tumač, svojom sjajnom aurom obeležio je svet baleta sredinom XX veka. Animator i pedagog nastavlja svoju misiju u službi baletske umetnosti u svetu. Sa uzbuđenjem se sećam nastanka baleta „Haut Voltage“ i njegovog tumačenja uloge Prometeja, dva baleta koja sam postavio za njega pedesetih godina i koji su ostali kao važne uspomene na mom koreografskom putu.








IVET ŠOVIRE

Primaballerina assoluta Pariske opere,
profesor baleta

Milorad, Miška za bliske, ima izuzetnu snagu prisustva na sceni, neosporno zračenje. Osim svoje strasne prirode, prirode slovenskog umetnika sa svim što označava polet, životnu radost, čak i ludost, on je čovek akcije. On preduzima. Uvek je posedovao neograničeno oduševljenje, koje je znao da usmeri, kanališe tokom karijere da bi stekao zrelost, stabilnost obogaćenu meditacijom i duboko razmišljanje o životu. Dešava mi se ponekad da, prateći ritam, eleganciju preliva blistavog poleta neke Šopenove mazurke, nju povežem s njegovim temperamentom. Tokom moje karijere često smo zajedno bili na sceni. Poznajući dobro svoj zanat, bio je jedan od mojih najboljih partnera. Uvek pažljiv sa balerinom, ponašao se kao elegantni kavaljer, najljubazniji na svetu. Izvan scene danas... ostao je veran prijatelj, jer je od onih ljudi čije je svojstvo da kad zaista vole – vole zadugo.










ŽANIN ŠARA

Francuska balerina,
koreograf i direktor baleta


Milorad je bio poezija sama... ,«Princ« čim bi izašao na scenu, obdaren snažnim dramskim smislom... posebna ličnost. Bilo je stvarne »osmoze« među nama kad smo igrali zajedno, bilo u Algama, mom najvećem dramskom baletu, koji se odigrava u bolnici za umobolne, delu surovom, realističnom, poetičnom... ili u baletu Adam Miroir Žana Ženea ili u Alert puit 21 i Paris Anrija Sogea, ili posle mog povratka 1964, posle nesreće, u Théâtre des Champs Elysées. To su nezaboravne uspomene. Dug je i lep put »Miške« , kako smo ga zvali... jer danas strasno nastavlja svoju delatnost kao predsednik Međunarodnog saveta za balet; njegova aktivnost u okviru UNESCO-a je bila značajna ne samo za balet, već i za druge umetničke manifestacije... jer, na kraju, da zaključim... Milorad Mišković je zaokružen umetnik.






KARLA FRAČI

Italijanska  primabalerina

Svakako su najlepši trenuci našeg partnerstva nastali u razdoblju važnom i stvaralačkom: bile su to godine žara i najlepših novih ideja koje su prodirale pravo u srce i mozak ljudi, a publika je sarađivala s nama. Svakako, Bepe Menegati ti je pružao prilike, predlažući ti različite predstave. Kad pomislim samo kako je nastao Galeb i kakva je to predstava bila, koliko moderna, puna žara i života! Kad pomislim na slavljenje Betovena s Prometejevim stvorenjima, ostvareno takoreći kao san. I bilo koju drugu predstavu, pre svega Svetitelj, zamišljao si kao predstavu različitu i lepu i u naše i u njeno doba. Kad danas, posle »pada ideologija«, pomislim koliko smo se mi, pre ostalih, suočili s problemom, obuzme me jeza, sećaš li se? Šekspirov San sećaš se? Omaž romantici, Žizela, Sid, Silfide i toliko drugih – Dekameron, Parisov sud u Spoletu, svaki put smo bivali bolji i moralno bogatiji i učvrstili smo tolika prijateljstva: Iren, Ivet, Lido, Mjasin, i svi drugi voljeni prijatelji koji, kroz sećanje na tebe, žive u srcu.

Ljubim te

Tvoja Karla



MILICA JOVANOVIĆ

istoričar baleta i kritičar

Često su mi postavljali pitanja o umetnosti Milorada Miškovića. Trebalo je živeti u trenucima njegovih interpretaicja onda kada ih je on stvarao. Baletska umetnost se ne može prepričati, trebalo je biti tamo i tada. Često sam se i opredeljivala na jedan posredan, ali indikativan odgovor. U Parizu sam bila 1956. godine, u trenucima lepog pariskog proleća. Hodala sam nezaobilaznom Avenijom Opere. Čuo se žamor koji je bivao sve jači, a potom i sasvim razgovetan. “Miskovik, Miskovik” (tako su Francuzi izgovarali njegovo prezime) čulo se sa svih strana. U čudu sam se osvrnula i ugledala Miškovića i Vasilija Sulića, baletskog kolegu, u raskošnom, ogromnom belom automobilu kabrioletu američke proizvodnje, sa Miškovićem za volanom, kako čeka zeleno svetlo na semaforu. Prolaznici sa obe strane avenije napravili su špalir i odavali poštu svom idolu. Delovao je kao neko ko je navikao na takve izlive i kao i to da mu oni s pravom i prirodno pripadaju. Moram podsetiti da se sve to događalo pre “bitlsomanije” i “rudimanije”(Rudolf Nurejev) i da je to svakako najuverljiviji dokaz koliko se tada on visoko vinuo u svojoj jedinstvenosti. Apsolutna “zvezda”: sličnih njemu tada ni približno nije bilo u svetu muške baletske igre.


PJER RALIS

Francuski  filozof, književnik i scenarista

Milorad Mišković. Je li on igrač? Da . Ali igrač od vrste. Izuzetnih – posebnih. Retkih, izdvojenih. Pošto je izabrao slobodu, u doba komunizma stiže iz Beograda U Pariz – veliki grad svih mogućnosti – svih obećanja. Odmah taj stari blazirani Pariz “koji je sve video” gubi dah Zaprepašćen tolikom lepotom – tolikom svetlom belinom. Odmah njegov izgled tako upečatljiv – zablesne Postaje ljubimac Pariza. Istog trena sve velike trupe Bore se za njega, jure ga. Hoće ga. Pojavljuje se na svim scenama sveta. Iznenađuje. Jer pored utiska izazvanog njegovom lepotom... Donosi punoću, opčinjavajući postaje tačka privlačnosti ...susticanja. U svim svojim ulogama – svojim ostvarenjima iznenađuje snagom Koju unosi. Njegovo prisustvo na sceni oduševljava gledaoca. Uzdiže ga – uznosi izvan svakodnevnog , uobičajenog. Treba reći – i ponoviti. Svi koji su ga nekad videli u njegovim ulogama bili su Obeleženi neizbrisivim žigom. Osetili su tanani dodir. Dotaknuti . Sa visina – više prirode. Igra – nije to više bio učeno sklopljen niz koraka. Bio je “nešto drugo“! Trebalo ga je videti u Prometeju Za njega stvorenom baletu Morisa Bežara Na antičkoj sceni Forvijera, pod srebrnim pogledom Meseca , Kako predstavlja svetlost ukradenu nebu, diže goruću baklju Božanske vatre – u našem Svetu zamračenom, Donosi Poruku onoga prispelog spolja. Da... obuzeli nas žmarci, bili smo zatečeni. I s pravim razlogom, žena u publici – na premijeri Prometeja Ustala je van sebe na kraju predstave i uzviknula “Miškoviću“ – svom snagom svog bića ”Hvala –Hvala !” I mi kao ta žena na vrhuncu osećanja – ponovimo Uzviknimo : ”Hvala – hvala Milorade Miškoviću”.

Slike Milorada Miškovića